Смиљана Живолић











  • разлози који су ме определили да се прикључим тиму

Жеља да будем део тима који ради на модеран начин-пројектно, определила ме је да се укључим и истрајем у овом пројекту. Сценски наступ који ме занима близак је медијима и медијској писмености, као и однос с публиком, други су разлог због којег сам се укључила.

  • сарадња унутар тима: подела задужења,истрајност у раду, међусобна комуникација…

У почетку сам лепо сарађивала са другарима из гимназије, али су они одустали јер нису могли организовати своје време. Практично сам остала сама у својој школи и изнела већину активности потпуно сама. То ми није сметало да на заједничким састанцима сарађујем са ученицима основне школе. Највише смо комуницирали телефоном, путем блога и имејлом. Већина мојих другара би сматрали испод части да сарађују са млађим ученицима .

  • тешкоће и задовољство у раду

Тешкоће су ми представљли проблеми са интернетом, а комуникација је била често електронска. Касно сам се укључила па сам морала надокнадити доста пропуштених активности. У почетку нисам најбоље схватила шта је циљ пројекта. Неорганизованост времена и доста обавеза представљале су велику тешкоћу коју сам касније превазишла.

Осећај припадности тиму причинио ми је велико задовољство. Сама организација активности била је јако интересантна па ми је учешће у њима било изазовно и занимљиво. Посебно бих истакла видео-анкету о медијској писмености јер је наша иницијатива и потпуно искуство.

  • очекивања од тима- да ли ћу наставити да сарађујем у другима акцијама

Надам се да ће од следеће године постојати и гимназијски тим који ће учествовати у новим акцијама заједно са другим школама.  Добро сам се снашла и у раду са млађим ученицима тако да бих волела да и тај тим остане.

  • добробити- шта ми је донело учешће у пројекту, шта мислим да је донело наставницима,шта је донело школи, а шта граду…

Учешће у пројекту пружило ми је ново искуство и нов начин рада који ми се посебно допада јер радимо заједно ,а свако има своја задужења. Први пут сам отворила сопствени блог и тако повећала своје информатичко знање. Стала први пут иза камере, што је за мене непоновљиво искуство. Књига ми је донела нова сазнања о вршњацима ван Србије који су слични нама, а опет на неки начин другачији. Након лекција на блогу и разговорима са другима о медијској писмености променило се моје схватање медија.

Предпостављам да је и наставницима пројектни рад нов метод, који ће им много помоћи у даљем раду и усавршавању. Сами су признали да им је ново и електронско учење којим смо се служили током пројекта.

Град је обогаћен културним дешавањима током пројекта, трибином, изложбом…

  • савети и препоруке носиоцу и ауторима пројекта-шта би мењали, шта унапредили, какав приручник, како тече реализација…

Савети су везани за тешкоће које смо имали, а то је време тј. одвајање времена за реализацију пројектних активности. Мислим да је решење увођење глобалних рокова од стране ИК Клио као и прецизирање рокова у оперативном плану пројекта од стране ментора допринело би ефикаснијем раду.



Смиљана је најстарија у групи која је у пројекту остала до краја. Њена велика предност јесте упорност. То није само резултат тога што је старија од осталих, јер је таква била и кад је ишла у основну школу (нашу), него, изгледа, карактерна особина. Њена упорност засада функционише: све стиже, мада после свих, али и више од свих. Све активности гимназије, након одустајања осталих ученика, пале су на њу и она их је, успешно постизала.
Смиљана се касно укључила у пројекат, па у делу проучавања медија није ни учествовала, али је и то брзински снимила.
Има изузетан дар за сценски наступ, готово да цвета кад год има неки задатак типа водитеља, коментатора… Врло се озбиљно понаша пред камером и у јавности, што показује да поштује и евентуалну публику и себе. Сценске паузе које прави да би се други умирили или да би се концентрисала, види се, део су професионалног имиџа. Волела бих да јој с глумом успе, мада лично глумце не вреднујем ни издалека колико саму драму и позориште. Шта ћеш, сви имамо предубеђења. Једном, док је била основац, рекла сам јој колико ми је жао да такво једно дете жели да се бави глумом. Но, кад помислим на Лоренса Оливијеа, а не на Ивана Босиљчића, та професија добија сасвим друге димензије.
Више него са осталима имали смо проблем са Смиљаниним временом, јер је, буквално, распродата. Зато би било добро да понекад зна рећи Не. Ми се надамо да то следеће године неће бити „не“ медијском пројекту, али не бисмо могли целе године функционисати као ових пар месеци и непрестано бити у сенци ни Смиљаниних наступа ни других обаваеза других учесника пројекта. Такође, Смиљана мора имати прецизну визију да ли јој је викенд, када смо се често договарали за састанак као једино време кад она може, слободан или није, јер се дешавало да каже да је потпуно слободан, а онда се деси да није уопште или јој је време врло ограничено. Верује да ће Смиљани у организацији времена много помоћи оно што је сама саветовала за побољашање пројекта: детаљно прецизирање рокова. Било би јако лепо кад би Смиљана сама пронашла сараднике у својој школи, подстицала их својом снагом,и делила с њима послове, као што је и сама написала. Тако се лепе идеје и шире.



Смиљана је врло одговорна особа.Непознајемо се нешто пуно, али ми се јеко свиђа.



Смиљана је можда и најодговорнија особа коју сам икада упознала. Било је мало теже јер није учествовала у пројекту од почетка, али свака јој част на одвојеном времену, труду и раду. Мислим да јој је било тешко и то што јој не ради увек интернет, па понекад није могла да обави нешто на време. Али зато је то увек надокнађивала! Смиљана, само тако настави!!! 🙂



Смиљана је дивно и фасцинантно дете. То није само моје мишљење, том утиску не може да отме нико ко је барем и на трен упозна. Елоквентна, вредна, одговорна,предусретљива, дружељубива, амбициозна,паметна… Заиста списак је дуг. Нисам јој предавала у школи ни српски језик, ни грађанско васпитање, али смо сарађивале на школској представи „Покондирена тиква“. Поред свих ових набројаних особина додајем и то да има невероватан таленат на сцени. О њој се дуго причало након представе.
Изузетно ми је драго да је део тима у којем сам и ја. Због ње наш тим никада неће бити доведен у питање.Него обрнуто. Она ће га подићи на још виши ниво. Долази редовно на састанке, учествује у дискусијама, износи отворено своје мишљење, вредно одрађује договорено.
Она је особа коју би свако пожелео да има у свом животу, било као пријатеља, било као сарадника.



Смиљану знам релативно кратко, али када са њом разговарам чини ми се да се одавно познајемо. Она је одлична особа, перфектна рекла бих, веома дружељубива, тачна и одговорна. Има нешто посебно у себи што те тера да је заволиш, не знам коме ова девојка-девојчица није драга…
Смиљана, иако си се касније прикључила пројекту, признајем да си се одлично снашла и зато се надам да ћемо сарађивату и у неким другим пројектима…



Смиљану познајем јако дуго, јер смо комшинице 10 годинач. Она је савесна, вредна, истрајна у свему, талентована… Списак добрих особина би био подугачак, зато нећу да описујем у детаље. Она увек може и зна. Све заврши на време, увек је ту да помогне и изнесе своје мишљење. Њен проблем је био слободно време. Бави се многим стварима и није јој било лако да увек дође на састанке. Надам се да ће успети да се организује, па и следеће године наставити са радом у пројекту.



Сећам се Смиљане још од малена. Долазила сам код баке, а она код другарице која живи у истој згради у којој је моја бака. Знам да сам од њене другарице која је доста старија од ње могла да чујем све саме похвале за Смиљану. Драго ми је што је она у овом пројекту, јер је веома одговорна и труди се да све уради на време. Иако има хиљаду обавеза, она се одлучила да остане у овом пројекту и издржи до краја. Гледала сам је у пар представа, и могу да кажем да је веома талентована за глуму. Надамо се да не глуми, него да јој је стварно лепо са нама.(шала) 🙂



Смиљани сам предавао у току прошле школске године и запамтио је као вредну ученицу. Драго ми је да се укључила у „Интернест“ и тако спасила „част“ Гимназије у којој се, нажалост, није нашло доста ученика који ће у пројекту остати до краја. Највише ме радује што је Смиљана, како сама каже, много научила о медијима и променила своја досадашња схватања. То упознавање смисла, сврхе, суштине медија, чини ми се, јесте једна од највећих користи овог пројекта. Убеђен сам да ће Смиљана од јесени бити носилац пројекта у Гимназији, и надам се да ће, за разлику од мене, имати више успеха у проналажењу ученика заинтересованих за овакву врсту ваннаставних активности.
Читајући Славичин коментар у вези Смиљаниних обавеза због којих је понекад у колизији, „пала“ ми је на памет изјава Славољуба Илића, ученика гимназије који се много истицао у ваннаставним активностима: „Док сам време проводио на фејсу и у кафићима, никад нисам имао времена. Када сам се укључио у све могуће активности у школи, и пар пута дошао у ситуацију да морам пробдети ноћ да бих урадио све што ми је задатак, онда сам почео да планирам своје време, и успео да га организујем тако да све стижем, а да ми остане и времена за забаву.“
Мислим да ће ово његово размишљање бити од користи и Смиљани и мени, и свима другима који имају „проблем“ са обавезама.



Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

et cetera
%d bloggers like this: